Situacionistička internacionala

Definicije

Konstruisana situacija: Trenutak života, konkretno i promišljeno konstruisan kolektivnim organizovanjem unitarnog ambijenta i igre događaja.

Situacionističko, situacionista: Sve što se odnosi na teoriju ili praksu konstruisanja situacija. Svako ko se bavi konstruisanjem situacija. Član Situacionističke internacionale.

Situacionizam: Reč lišena značenja, pogrešno izvedena iz prethodnog termina. Situacionizam, kao doktrina koja bi tumačila postojeće činjenice, ne postoji. Taj pojam su očigledno izmislili antisituacionisti.

Psihogeografija: Izučavanje specifičnog učinka geografskog okruženja (svesno organizovanog ili ne) koje neposredno deluje na afektivno ponašanje pojedinca.

Psihogeografsko: Sve što se odnosi na psihogeografiju. Sve čime se manifestuje neposredni učinak geografskog okruženja na afektivni život čoveka.

Psihogeograf: Osoba koja istražuje i drugima prenosi saznanja o psihogeografskim pojavama.

Prolazak (dérive): Oblik eksperimentalnog ponašanja vezan za uslove života u urbanom društvu: tehnika brzog prolaska kroz različite ambijente. Termin se takođe koristi i za označavanje kontinuiranog perioda tokom kojeg se upražnjava ova aktivnost.

Unitarni urbanizam: Teorija kombinovanog korišćenja svih raspoloživih veština i tehnika u cilju konstruisanja unifikovane sredine, koja će biti u dinamičkoj vezi sa određenim načinima ponašanja.

Diverzija (détournement): Skraćenica za diverziju postojećih estetskih elemenata. Integrisanje savremenih ili pređašnjih umetničkih proizvoda u neku superiorniju konstrukciju okruženja. Iz ovoga proizlazi da nema situacionističkog slikarstva ili muzike kao takvih, već samo situacionističkog korišćenja tih sredstava. U nešto prizemnijem značenju, diverzija unutar starih kulturnih sfera predstavlja sredstvo propagande koje svedoči o istrošenosti i prevaziđenosti tih sfera.

Kultura: Odraz i nagoveštaj mogućnosti organizovanja svakodnevnog života u datom istorijskom trenutku; kompleksni spoj estetike, osećanja i običaja, posredstvom kojeg neka zajednica reaguje na način života koji je objektivno uslovljen njenom ekonomijom. (Ovaj termin definišemo isključivo sa stanovišta stvaranja vrednosti, a ne sa stanovišta njihovog promovisanja.)

Dekompozicija: Proces u kojem su se tradicionalne kulturne forme same uništile usled pojave superiornijih sredstava za uspostavljanje kontrole nad prirodom, koja su omogućila i učinila nužnim nastanak superiornih kulturnih konstrukcija. Razlikujemo aktivnu fazu raspadanja, koja se odlikuje praktičnim demontiranjem starih superstruktura – i koja se okončala oko 1930. – i fazu ponavljanja, koja još traje. Zastoj do kojeg je došlo tokom tranzicije iz stanja raspadanja u period izgradnje novih konstrukcija, uslovljen je zastojem u revolucionarnoj likvidaciji kapitalizma.

SI br. 1, 1958.